Контакт

Центар за подршку повратницима има потписан Протокол којим је омогућено лијечење пацијената – повратника са подручја Унско-санског кантона у УКЦ Републике Српске, Болници „Др Младен Стојановић“ Приједор и Институту „Др Мирослав Зотовић“.

Прије покретања поступка потребно је контактирати Центар за подршку повратницима, ради добијања Потврде о статусу повратника и информација о даљој процедури.

За преглед и лијечење у УКЦ Републике Српске и Болници „Др Младен Стојановић“ Приједор потребна је одговарајућа упутница надлежног дома здравља. За први преглед у Институту „Др Мирослав Зотовић“ упутница није потребна.

Ради тачног усмјеравања и припреме потребне документације, препоручујемо да се пацијент прије одласка у здравствену установу обрати Центру.

Центар за подршку повратницима, у складу са расположивим средствима, програмима и пројектима које реализује, пружа различите облике финансијске, материјалне и друге подршке повратницима.

Подршка може обухватати помоћ у побољшању услова становања, пољопривредној производњи, подршци породицама и породиљама, дјеци и младима, као и другим потребама повратничке популације.

Врста подршке, услови и начин додјеле зависе од конкретног програма или пројекта, а информације о доступним могућностима Центар објављује путем својих званичних канала.

Чланство у Центру за подршку повратницима није општи услов за остваривање сваког вида подршке. Услови зависе од конкретног програма, пројекта или јавног позива и увијек су унапријед дефинисани.

Центру се могу обратити и лица која нису чланови, ради добијања информација, савјета и провјере могућности за остваривање одређеног вида подршке.

За поједине програме чланство може бити један од прописаних услова, што се посебно наводи у условима тог програма.

Центар за подршку повратницима дјелује првенствено на подручју Унско-санског кантона, а своје програме и активности највише усмјерава на средине у којима живи већи број српских повратника.

Највећи дио активности реализује се на подручју Босанског Петровца, Санског Моста и Босанске Крупе, али дјеловање Центра није ограничено искључиво на ове локалне заједнице.

У зависности од конкретног програма, активности Центра могу бити усмјерене и према људима поријеклом са подручја Унско-санског кантона који данас живе у другим срединама, укључујући Нови Сад, Београд и друга мјеста, посебно када је ријеч о очувању веза са завичајем, подршци повратничкој заједници, хуманитарним, образовним и другим активностима.

Термин „повратници“ не користимо да бисмо довели у питање чињеницу да су људи који данас живе у својим мјестима – своји на своме. Он произлази из правног, административног и институционалног оквира успостављеног након рата у Босни и Херцеговини, укључујући Анекс VII Дејтонског мировног споразума, којим је уређено право избјеглих и расељених лица на повратак у своје домове.

Терминологија везана за повратак и повратничку популацију задржала се и у прописима, јавним позивима и програмима надлежних институција.

Зато за Центар ријеч „повратник“ није одредница припадности нити порука да је неко гост у мјесту у којем живи. Она описује специфичне околности људи који су након расељавања обновили живот у својим предратним срединама и потребе које су из тог процеса произашле.

Наш став је једноставан: повратници јесу своји на своме.

Рад Центра за подршку повратницима финансира се кроз чланарине, реализацију пројектних активности, институционалну подршку Републике Српске и друге законите изворе финансирања.

Средства се користе за редовно функционисање Центра, реализацију програма и пројеката, као и других активности усмјерених на подршку повратницима.